Da li ste ikada pomislili šta bi se desilo kada bi prestali da se trudite da vam baš sve bude pod konac?
Prema novim saznanjima kognitivnih nauka, to vas može učiniti kreativnijim i više u toku sa svijetom oko vas. Takođe je otkriveno da je insistiranje na pretjeranoj urednosti loše jer vam ne pomaže da budete produktivniji, već vam daje izgovor da izbjegavate druge, mnogo bitnije obaveze.
U svojoj novoj knjizi “Umjetnost i nauka spontanosti”, Edvard Slingerlend je postavio pitanje svojim čitaocima: „Zašto je uvek teško zaspati prije važnog poslovnog sastanka? Zašto smo napeti kada prvi put izlazimo sa nekom djevojkom? Šte je zajedničko za političara koji deluje previše stegnuto, komičara koji ne uspeva da nasmije publiku i sportistu koji u ključnim trenucima donosi pogrešne odluke?“
Singerlend, profesor univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, vjeruje da je u svim ovim slučajevima glavni krivac urođena težnja za kontrolisanjem svega kod nekih ljudi. Po njemu, ako bi se oslobodili ove sklonosti ka perfekcionizmu, oni bi mnogo bolje izlazili na kraj sa ličnim i profesionalnim izazovima.
Singerlendovo istraživanje se oslanja na učenje kineskog filozofa Žuangzija koji nas je još prije više od dva milenijuma upozoravao na nuspojave pretjerane organizovanosti i urednosti. Sljedeća njegova izreka to lijepo objašnjava: „Oni koji su preokupirani trivijalnim pitanjima su uglavnom nesvjesni stvari kojih se stvarno treba plašiti”.
Naravno, činjenica da je za nas dobro da tolerišemo malo nereda ne znači da treba da aljkavost dižemo na pijedestal i dozvolimo sebi da od svog okruženja napravimo svinjac u kojem nije prijatno odmarati se, a kamoli raditi. Ključ je u balansu. To znači da nije neophodno da operete sudove odmah nakon što ste ih koristili, ali bi valjalo da ih bar stavite u sudoperu i operete na kraju dana nakon završetka svih ostalih obaveza.
cdm.me