Ovaj pristup funkcioniše tako što djetetu predložite da uradi suprotno od onoga što želite, čime ga motivišete da postupak učini iz suprotnog razloga – iz želje da pokaže da može ili da ne bi želelo da se nešto ne uradi.
Kako primijeniti obrnuto razmišljanje?
Ako dijete odbija povrće, možete reći: „Nikada ne bih stavila majonez na brokoli, to je užasno!“ Time ga podstičete da proba.
Ako ne želi da pere zube, možete reći: „Nemoj da pereš zube večeras.“ Ponekad će mu ta sloboda pomoći da ipak odluči da to uradi.
Ako jede sporo, izazovite ga: „Sigurno ne možeš da završiš obrok za 10 minuta!“
Ako želite da prvo uradi domaći zadatak, a potom se igra, možete reći: „Baš je dosadno kada moraš prvo učiti.“
Kada koristiti obrnuto razmišljanje?
Iako je efikasno, obrnuta psihologija gubi na snazi ako se koristi prečesto, jer djeca brzo uoče taktike. Stoga je važno koristiti je umereno i nenametljivo.
Alternativa: Iskrenost i otvorenost
Ako obrnuta psihologija ne funkcioniše, možda je vreme za direktniji pristup, kao što je razgovor sa djetetom o važnosti zadataka. Umesto komandi, ponudite im opcije i mogućnost izbora, što im pomaže da se osjećaju nezavisno.
Pozitivno roditeljstvo se zasniva na komunikaciji, ljubavi i podršci, podstičući dijete da razmišlja o posljedicama svojih odluka.
Na kraju, obrnuta psihologija može biti korisna tehnika, ali je treba koristiti sa pažnjom. Kada djeca odrastaju, sve manje će odgovarati na ovakve trikove, pa je važno prilagoditi pristup i koristiti iskrenost i razumijevanje.