Cvekla na listi omiljenog povrća najčešće ne zauzima visoko mjesto, ali je potrebno da se jede što češće. Pomaže u liječenju malokrvnosti kod djece i mladih, jer sadrži visok procenat gvožđa, kao i folnu kiselinu, koja učestvuje u sintezi crvenih krvnih zrnaca.
Ovo povrće može da se konzumira u bilo kom vidu: sirovom, kuhanom i pečenom. Najzdravija je kada je svježa, dok termičkom obradom dužom od 15 minuta gubi svoje nutritivne vrijednosti. Pored vitamina C, sadrži redak vitamin B12, kao i gotovo sve minerale – kalcijum, kalijum, natrijum i fosfor.
Navikli smo da jedemo samo crveni korijen cvekle. Iako je on najzdraviji, ne treba zanemariti ni zelene listove. Sadrže betakaroten, kalcijum i gvožđe, a mogu se pripremati poput blitve ili spanaća.
PRVI DAN
Doručak: šolja kafe bez mlijeka ili čaj, dva tosta
Ručak: salata od cvekle, malo kuhanog rižota, 150 g piletine
Večera: rendana jabuka, mrkva i cvekla
DRUGI DAN
Doručak: jogurt sa niskim sadržajem masti, dva tosta
Ručak: pečena cvekla, komad kuhane govedine, ren
Večera: dva kivija
TREĆI DAN
Doručak: zeleni čaj, dva tosta
Ručak: salata od cvekle, pečena riba
Večera: kuhano povrće
ČETVRTI DAN
Doručak: jogurt sa dodatkom žitarica
Ručak: pasulj prebranac, 150 grama cvekle
Večera: salata od povrća
PETI DAN
Doručak: čaj ili kafa bez mlijeka, kuhano jaje, tost
Ručak: salata od šargarepe i cvekle, kuhani rižoto
Večera: povrće na žaru
Cdm.me